» Predstavi se ljudima koji te manje znaju?

Ja sam Branislav Živanović, alijas Kasper (2701984800067), rep artist iz Novog Sada, student komparativne književnosti (da, ima nas još sa književnosti!). Nihilista, ksenofob, mizantrop, paranoik, akrofob, noćobdija, samoizlečeni alkoholičar, ljubitelj kafe u enormnim količinama... :) Prvi demo snimak sam načinio sa svojih sedamnaest godina i to bi se smatralo početkom aktivnog bavljenja rep muzikom. Svojevremeno autor i voditelj hip-hop emisije „Opasne frekvencije“ na radiju „Veternik“ (92,6 mHz). Pišem poeziju od svoje petnaeste godine. Do nedavno, jedan od tri člana White Niggaz Nature...

» Pre nekoliko godina imao si završen album sa grupom White Niggaz Nature, reci nam nešto više o tome?

Tako je. Reč je o albumu „Hvala svima...“, bio je snimljen 2003. ali spreman za 2004. god.- sluteći kako će teći plasiranje istog. Međutim, nakon godinu dana skupljanja prašine u fioci u iščekivanju izdavača, rešili smo da ga narežemo u stotinak primeraka i razdelimo na jednom od nastupa 2005. godine, premda je i priča ustajala a i uveliko prevaziđena. Najžalije mi je truda uloženog u njega. Naime, neizmernu zahvalnost za taj projekat dugujem(o), pre svega, gospodinu Mirku Topalskom (ex bubnjar Obojenog programa), koji je sve instrumentale za album bukvalno odsvirao, tako da mogu reći da je on bio realizator naših zamisli u potpunosti. Reč je o neospornoj originalnosti, ali očigledno da ni to nije bilo dovoljno. Na albumu se pored rep gostovanja, kao što je to bio na primer Banzae (ex Besna braća, sada Madred), pojavljuje i fenomenalna Tanja Banjanin. Album je sniman u studiju „KPTM“ u Zranjaninu 2003. god. Imali smo, zaista, dosta nastupa, i u Srbiji ali i napolju (2x Bosna)...No, sastav se našao u pauzi sa daljim radom, što se muzike tiče (do nedavno), kako zbog slabe finansijske situacije tako i slabe ekonomije vremena. Ja sam, eto, nastavio :). Mislim da je upravo to, što sam krenuo u ostvarenje solo projekta pod okriljem „S17 records-a“, dovelo u pitanje dotadašnji trio White Niggaz Nature. Taj moj potez je bio, nažalost, pogrešno protumačen, tako da sastav sada izgleda drugačije ali i način mog rada koji, tada pritajen, sada apsolutno mogu da ispoljim...

» Posle tog perioda usledila je saradnja sa produkcijsko-izdavačkom kućom „S17 records”, šta nam možeš reći o toj saradnji?

Tokom tih nedaća sa albumom, upoznao sam se sa gospon Young P-jem (inače osnivačem produkcijsko- izdavačke kuće „S17 records” i rep artist), snimili smo jednu pesmu zajedno, da bi kasnije, u tom vremenskom vakuumu nakon albuma, o kom sam malopre govorio, usledila njegova prijateljska ponuda za moje stupanje pod krov „S17 records-a”, što sam, dabome, oberučke prihvatio. Atmosfera i radni uslovi su krajnje prijateljski. Sjajno funkcionišemo. A pored nekoliko padova, na kraju smo, eto, ipak uspeli da istrajemo, učvrstimo se i afirmišemo u ovoj burnoj rep „sceni”...

» Uskoro treba da očekujemo tvoj solo album?

Da, uskoro! Tokom proleća. Evo i ja ga čekam...Valjda još zri ili šta znam :). Čujem da proleće kasni ove godine :) . Jel’ to istina ?! :)

» Da li nam možeš otkriti nešto više o tom projektu?

Album ponosito nosi naziv „Ispod pera...“, ima 14 pesama. Prva izdavačka kuća je moja matična kuća „S17 records“ dok će druga biti „Ammonite records“. Na albumu se uz gostovanja kao što su Bonnie, Massive, Young-P i Sortir (čiji su projekti takođe u pripremi), nalazi kao osveženje i ime jednog od velikana na polju rep muzike i umetnika - Vudu Popaj. Da privilegija bude veća, numera na kojoj je učestvovao Popaj, nalazi se i na Popajevom novom albumu „Svi unutra“, koji se pojavio početkom novembra 2007-e za PGP-RTS. Muziku za album su radili Young P., High & Mighty („Shkart beatz“), Tomato, C4, Raz (i dizajn albuma)... Kuriozitet albuma je kako u sadržinskom momentu, tako i u tome što nema ni jedne psovke...ukoliko (ne)obratite pažnju...Eto, toliko :)

» Koliko je potrebno truda da bi se završio jedan album?

Bolje da si pitao koliko je živaca potrebno da bi se završio jedan album. Ali dobro, može i ovako. Odgovor je MNOGO! Premda sam iz Novog Sada, a studio je u Somboru, možeš zamisliti tu volju i želju kojom sam goreo da ostvarim taj projekat. No, svakako, nisam usamljen slučaj takvog putešestvija, znam ljude koji prelaze i veće razdaljine.... Sa ove vremenske distance shvatiš, da samo snimanje albuma nije kol’ko crno ispod nokta, spram cimanja za potencijalne sponzore i drugog izdavača koji će sve to da distribuira- da bi sve bilo onako baš-baš! Tako da je snimanje puka zabava! No, u neku ruku mi je svo ovo jeđenje, koje sam opet prošao, u neku ruku i nedostajalo...u neku ruku...no, nećemo preterivati sa nostalgijom- mož’ se vrati! Pu-pu daleko bilo, đavo da je nosi! :) ...Otvoren sam za saradnju sa svim ljudima dobre volje...uuuu ovo je baš onako prosvetiteljski i humano :)...

» Šta ti je bila inspiracija?

Bila?! Čoveče, moja muza je bila i biće prisutna još dugo vramena kraj mene! To je romansa koja ne prestaje!...eh...draga Kaliopa...viri mi iz rukava... :) ...šalim se...Poslušajte i kazaće vam se samo :). Pesme će to bolje reći, no, ja sada. Zato pesme i postoje, zar ne? Izreći neizrecivo. Ono što te tišti. Taj krik u pomrčini koji, ponekad, neko čuje i razume...A iza svojih pesama stojim...i ne pada mi na pamet da ih branim...one su tu da brane mene...zato i stojim iza njih... Zainteresovan sam za anomalije društva, to je, fakat, nepresušno vrelo napajanja, kako za pesme tako i za tekstove namenjene časopisu za koji pišem. Vrlo zanimljive i nepredvidive pojave društva...no, to će se malo više videti na drugom albumu koji spremam, ali o tom potom...

» Kako danas gledaš na rap scenu u Srbiji?

Ne gledam. Bacim pogled i to katkad. Svakako preslušam sve što se pojavi, nemam predrasuda. Retko kad ispliva nešto kvalitetno. Ne bih nabrajao i upirao prst u dobro i loše- nije kulturno, a kako biti objektivan...i ćorava koka ponekad ubode zrno- takav je rep u Srbiji. A što se tiče rep scene u Srbiji- nema je! Frapantno je to koliko je aktuelan internet rep, kojeg se uzgred budi rečeno, gnušam! Internet je pun tih mrsomuda, dokoličara, andraka, manipulatora, zlojeba...jakih na rečima (ali na internetu), dok su im živi nastupi (ukoliko ih i imaju) i kontakt sa publikom ravni nuli! Svi su nešto besni, frustirani, puni energije, koju kanališu na apsolutno pogrešan način, i ona je često destruktivna. Pozeraj, najgore fele! A i publika... :) ...publiku čine artisti...možeš misliti na šta liče nastupi...kao na sahrani...Stoga, kada znamo se priča svodi na pridobijanje Beograda ili pišanje uz vetar, nemamo o čemu da pričamo! Bavljenje repom je vrlo nezahvalan poduhvat. Dok ne dođe do decentarlizacije, rep artisti će se glodati međusobno! Sujeta, zavist, (ne)poštovanje u punom cvatu, dok velegradi diktiraju ritam! Ispod časti, ponosa i ko zna čega još im je da podrže manje gradove, mesta...Ako napravimo grubu geografsku podelu (molim bez autonomaških aspiracija!), te posvetimo pažnju raspodeli „kolača” na tri dela: između Srbije (dole Beograda), Beograda i Vojvodine, uvidećemo da Srbiji i Vojvodini ne preostaje ništa drugo nego da se kao dva siročića, između sebe otimaju, za preostale mrvice, sa, do malopre, raskošne trpeze- pa ko pobedi! Jer, naravno, veliki brat mora da zadovolji svoj, vazda otvoren apetit. A potencijal, talenat i kvalitet manjih gradova, provincija, skapava od gladi! Dakle, da, ima kvalitetnih izvođača, znam da ima, kako u Beogradu tako i u Srbiji i Vojvodini, ali nažalost oni su marginalizovani! Delaju iz potaje! No, ako smo svesni problema, znamo ko smo i šta smo, možemo se odupreti toj ‘alavosti! U tome i jeste naš uspeh- igrati uz muziku koju sam sviraš, i istrajati u tom plesu sa vukovima! Mislim da će Vojvodina, sa „S17 records” , uskoro doći do svog, svakako zasluženog parčeta, sa narednim deljenjem u ovoj igri...

» Pišeš za časopis „Pogonik”, šta nam možeš reći o tome?

Da, pišem za časopis o kulturi „Pogonik”. Za mart 2008. god. objavio sam prvi tekst i nadam se da će saradnja za urednicima teći i ubuduće. Za početak sam se posvetio problemu hip- hop kulture i problemima unutar nje same. No, svakako se neću samo na tome zaustaviti. Na jedno od pitanja sam već odgovorio šta mi je predmet rasprave. To je jedinstvena prilika da se izrazim i na ovaj način, literarno, premda će mi danas- sutra, pisana reč biti fah, a ne samo ljubav...

» Koji su tvoji dalji planovi?

Dakle, kao što rekoh, radim na drugom solo albumu, pišem za časopis „Pogonik”, a u pripremi mi je i knjiga, tačnije zbirka pesama, čiji je idejni pokretač, pomagač u objavljivanju i recezent prof. dr Nikola Strajnić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde sam i student, na odseku za književnost, smer- komparativna književnost.

MANIFEST KR(I)TICI

Svestan sam da će me zbog mog obrazovnog, literarnog i poetskog angažmana (koji se svesno odrazio i na moj rep), kratkovidi, duhovni kiklopi kritičkog uma, etiketirati kao očigledan primer Marčelovog uticaja (neko već jeste u recenziji Popajevog albuma na jednom od radio Mileva sajtova) , ako ne i sledbenika (šta god to značilo). Žao mi je što ću Vas razočarati- ali nisam iz tog crtanog filma! Zar će svako ko ima veći vokabular i obrazovan je, biti ovenčan tom „titulom”? Primera radi, da li je svako ko trenira tennis- Janko Tipsarević, da li je svako ko je pisac- Milorad Pavić, da li je svako ko slika- Modiljijani, da li je svako ko pohađa muzičku akademiju i svira nekoliko instrumenata (a pri tom je rep artist)- Đorđe Miljenović?...Jezik Vam je brži od mozga!... Stoga, ukoliko mi namećete Marka kao uzor i uticaj, ko zna, možda bi mi i bio, da mi je sada negde 11, 12, 13 godina (kao što je to slučaj sa mojim mlađanim komšijom). Međutim, ja, koliko god to mislio za sebe, zbog određenih stvari vezanih za moje bivstvovanje, ipak nisam anahronizam. Možda je gospon Šelić došao i napisao moju prvu pesmu kada mi je bilo jedanaest godina, možda je napisao i sve ostale, ne znam, možda ceo prvi i drugi album,...možda mu je Kasper još jedan alter ego, možda mu je to brat, dalji rođak, prijatelj, možda mu je dužan novaca pa ga sada ucenjuje...! Ma hajde, niste valjda ozbiljni! Dajte malo kreativnosti! Znam, i znam da znate da možete bolje od toga! Elem, s poštovanjem gospon Šeliću, ali on nije izmislio rupu na saksiji a siguran sam da je i on sam toga svestan. No, ako već stremite (a stremićete) da mi nalepite uzore ili uticaje (o kom, uzgred budi rečeno, postoje čitave studije u teoriji književnosti), moram vam saopštiti tužnu istinu, da su moji uzori, kako muzički tako i literarnih, mrtvi nekoliko decenija, a neki, bogami, i nekoliko vekova! Prema tome- žao mi je, kopajte dublje! I još nešto da vam reknem, što vidim da ne znate. Književnost i sve u vezi sa njom nikako ne može biti hir (koliko god godina imali), već zahteva pažnju, ljubav, mnogo čitanja, a u literarnom momentu vežbu pa i afinitet. Sve je to višegodišnji proces, zahtevna veština a ne šumeća tableta! Takođe sam svestan težnji našeg prostog čoveka da profaniše i klasifikuje sve što mu je nepoznato i nedohvatno. Zbog toga Vam unapred opraštam sve halabuke, drvlja i kamenje upućene na moju adresu u vezi sa ovim. To će biti dokaz da niste razumeli, da ste ostali ograničeni, površni, nepopravljivi balkanci! Što se tiče pesama- moje pesme su pesme za mene i zbog mene a nikako za i zbog Vas! Nemam apsolutno nikakvu nameru da se ikome dopadnem i da ikom podilazim! Utuvi! Stoga, pronađite drugi način da budete interesantni! Ako je ovo Vaše jeftino poređenje način da kažete za nešto da je dobro, hvala, ali ne hvala! Ono što ste juče voleli danas kudite i obrnuto! Da li je to proces odrastanja- sasvim sigurno da jeste! Prvo i osnovno: upoznaj da bi mogao da komentarišeš, a nakon toga, kao dokaz da stojiš iza svega što si izrekao, potpiši svoje ime! Vi sad, ‘fala bogu, imate materijala- pa ožeži!...Ovaj manifest je početak i kraj svake rasprave sa Vama na ovu i slične teme. Ionako sve te recenzije i dobro/loše rubrike (nepotpisane naravno), pišu dokoni, bogomdani, bubuljičavi dečaci sa cvikerima, u štrikanim zelenim kapama sa velikom gombom! Ali ukoliko imate preko 20 godina i bavite se spletkarenjem- niste kritičari već ste kritični!...No, kako to već ide, jel, „za dobrim konjem se dižu određene stvari”, te ću se samo slatko nasmejati od uha do uha ...’ladno, ‘ladno, ‘ladno...Kopajte dublje, možda nešto i pronađete...trenutno grebete po pustoj površini...’ladno, ‘ladno, ‘ladno...

Branislav Živanović (Kasper)

E-mail (neće biti prikazan)

Ime

Naslov

Komentar
 preostalo

Pošalji