Prti Bee Gee i Moskri su, u ovde ponuđenom, posthumno objavljenom materijalu, u potpunosti lirički komotni, raterećeni, doslovce opušteni i omamljeni dimom iz njihove lule ali i osenčeni, obeleženi senkom i jezom getoizovanog dela velikog sela. A podsetimo, uzgred i na istinu da celo selo voli belo. Plešući stalno na ivici humorske i istinskog horora oni, krajnje iskreno govore o sebi i iznose svoj poigled na sve(t). Usput, ne libeći se da spomenu i spotaknu kompletnu estradnu svitu, zatim politički vrh koji je ovde posebno obrađen, u detalje rekao bih, sportske i rock n roll ikone koje, sve zajedno, smeštaju u isti koš i posipaju, ma kakvi, zatrpavaju gorko sarkastičnom notom koja naprosto grebe. Sve je zatim začinjeno gu-drom u svakom obliku i varijanti. I u svakoj numeri od ovih petnaest, bez izuzetka. Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Moskri nikad nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo isčekuje kroz čitavu pesmu. Moskri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljije osmeh i donosi dobru karmu – naveo je na omotnici diska Goran Musić. Izdanje Moskri - 77 – 05 je svojevrsan bukvar ovdašnjeg ogranka hip hop kulture. Veoma inspirativan i istinski doživljen. Kako god da bilo, neočekivani prekid života i stvaralaštva glavnog autora je samo materijalizovao tešku i surovu notu koja iz ovog izdanja ipak preti da iskipi.

Recenziju napisao: Milan B. Popović