» Tvoje pravo ime je Marko Šelić. Kako si došao do toga da tvoje umetničko ime bude Marčelo (Marchello)?

To je provalio profesor engleskog u srednjoj, u prvoj godini, totalno iz zezanja. Svidelo mi se. Sad je to i nadimak i pseudonim.

» Kada si otkiro ljubav prema muzici, tj.prema hip-hopu?

U osnovnoj. A prvi put sam pokušao da napišem rep-strofu decembra '97. Bila je na engleskom i ne sećam je se, ali znam da je bila prilično... detinja. Kako dete vidi rep. Imitiraš, to je to:) Tako je i sa današnjim klincima, samo što oni imaju net i spejs, pa već sa 13 godina okače pesmu o teškom životu na ulici i traže da im se da koment. Ako ne kažeš da je genijalno, kažu ti da saftaš:) I tako je sve otišlo u krivu stranu.

» Većima tvojih pesama, skoro sve, pogodi u srce sve slušaoce. Gde nalaziš svu tu inspiraciju?

Ispod drveta u parku, šest koraka levo, dva desno i onda tri dana jahanja do kolibe u brdima, gde te stara jednooka baba namaže pomadom inspiracije. Ne pitaj šta traži za uzvrat. :)

» Pošto si odrastao u Paraćinu, da li si verovao u neku ozbiljnu i realnu šansu da ćeš se progurati na hip-hop scenu Balkana?

Ne. Nisam o tome ni razmišljao. Svi smo, naravno, bili željni da nešto napravimo, ali nismo se opterećivali time. Nama su nastupi bili u prvom planu, ko ne nastupa - ne bavi se muzikom. Ko ima albume a ne nastupa više od deset puta godišnje - ne postoji kao bend i ne bavi se muzikom, nego umišlja. Tako su nas naučili stariji i iskusniji od nas. Danas se gomila kurajbera bori da dokaže kako ti ne treba ni izdavač ni studio ni koncerti, nego samo modem za net i nakurčeni avatar na spejsu. I sam verujem da su studio i produkcija uvek u drugom planu spram ideje (kako se i kaže u "MC Bez Harizme"), ali mislim da vremenom treba postići i to, ako si u prilici. Elem, mi smo pisali, vežbali, pomalo snimali... Stvari su išle postepeno i spontano. Na kraju, kad danas pogledam, niko od te nekadašnje ekipe nije nezapažena figura našeg hopa i mnogo mi je milo zbog toga. To su uspomene i prijateljstva koja traju zauvek. Naravno, sve ovo se odnosi na ekipu nekadašnje "Provere Mikrofona".

» Tvoj talenat je prepoznao Oneya. Kakav je bio osećaj saznati da se neko interesuje za tvoj rad?

Uh, pa to je i dan danas velika stvar i divan osećaj! Svejedno da li je u pitanju saradnik ili neko gotivan ko je "samo" publika.

» Krajem 2003. godine si izdao svoj prvi album. A ranije si se našao na mix-tape-u Bassivity-ja. Reci nam više o tome šta je dovelo do toga.

Vanja je imao nešto opreme gajbi i tu je okupljao gotivnu ekipu: snimalo se, blejalo se... Bila je ideja da to bude producentski lejbl samo - to je Bassivity originalno bio: Vanjin producentski lejbl - znači, naprave se ploče pa se nude izdavačima. Onda su nam se, u jednom momentu, priključili VIP, a Marko Milanković, direktor Soul Flowera (firma za marketing i video produkciju), koji je rodjeni brat Relje iz VIP, ponudio je Vanji da Bassivity postane izdavačka kuća u okviru njegove firme. Ekipa je već bila okupljena, radilo se na albumima - a sada se dobila i šansa da se sve to iznese na jedan viši nivo. Sećam se kako je Ajs na jednom od tih prvih sastanaka, kao najstariji medju nama, kazao upravi firme da ćemo mi dati sve od sebe i onda, ako bude sve kako pričaju, nema problema da na sva zvona kličemo "Bassivity!" - ali, ako zeznu, "ima da skupim ove ljude i da se isprdimo na sve to i gotovo!". Iz Ajsovih usta u Božije uši, za dobar deo nas desilo se ovo drugo. Ali, mislim da to nije uopšte tako važno koliko narod voli da laje i da zabada nos - mislim da je najvažnije što smo se, tako različiti kakvi jesmo, držali zajedno kada je trebalo podići scenu. I potpuno je logično da se posle toga ljudi različitih shvatanja razidju. A eto, čak i hejteri vele da su neki od albuma koje smo tada pravili - klasici. Mislim da se to jedino računa. Naša neslaganja ne samo što nisu važna, nego su, kažem opet, totalno očekivana medju toliko različitim ljudima.

» Jedna od tvojih najboljih pesama je upravo sa tvog prvog albuma, i neki su te podrzali a neki su bili protiv tebe. Šta te je navelo da napišeš „Kuća Na Promaji"?

Pa, piše u tekstu pesme. Ko ne sluša tekst, ne mogu mu pomoći fusnotama:) Inače, svaki moj dosadašnji potez "neki su podržali, a neki su bili protv mene" :) Izgleda da drugačije ne može. :)

» Dve godine kasnije izdao si drugi album. Na tom albumu bilo je dosta izvođača sa ex.Yu prostora. Da li te je bio strah da rizikuješ karijeru da bi dokazao ljudima „da smo svi plakali iz istog očaja"?

O, pa u tom smislu mnogo je opasniji prvi album. Na drugom je samo Remi, a to nikoga nije moglo da naročito iznenadi pošto smo radili i na prvom albumu. Oke, na drugom su Marvel, Sett i Preeview na bitovima, ali emsijevi više bodu oči tih ljudi kojima to smeta - zato kažem da je prva ploča opasnija, na njoj se dešava prva saradnja posle rata. Probio sam led. Stvar je u tome da te uvek neka još šira javnost otkrije kasnije: tako je neko, čuvši drugi ploču, posegnuo za prvom pa tamo našao "početak problema". No, da ti odgovorim direktno: mene NIKAD nije strah za karijeru, jer ja nisam ovde da bih karijerisao. Borim se za toleranciju medju mladima Balkana, jer sam vaspitan tako: moj otac puno je putovao i imao prijatelje po Balkanu, pa mu rat nikada nije ušao u glavu, kako je moguće da nam se takvo sranje dogodi. Uvek sam učen da je to velika nesreća i loša stvar. Sada kad sam proputovao Balkan i sam, i stekao prijatelje, savršeno mi je jasna razmera naše nesreće, naši vršnjaci takodje ništa nisu krivi i zbunjeni su poput nas - i spreman sam da nastavim borbu za toleranciju. Više puta pomagao sam i beogradskom Centru za nenasilje u akcijama sa tim ciljem: filmovi, tribine, razgovor s ljudima. Nastaviću, verujem u tu poruku. Prema ljudima koji vole da mrze iz čista mira (a dosta je takvih, ništa im se nije ni desilo nego su čuli da je gotivan fazon) imam samo jednu "emociju": veoma svečano me izbole kurac.

» Tvoja pesma „Pismo Bratu" je dosta dirljiva pesma. Da li postoji nešto „između redova" što si hteo da kažeš, i koja je tvoja poruka ljudima koji su izgubili kontakt sa bližnjima?

Ne, sve je u redovima, u tom konkretnom slučaju. Pored ličnog momenta, to može da se čita i kao uopštena pesma o kidanju rodbinskih veza. Sad, koja je poruka? Pronadjite se opet, ako ste u prilici. A prilike su sulude i pre ili posle, nameste se. Meni se namestilo.

» Takođe pesma „Sveti Bes" govori o dosta strašnoj temi. Šta te je inspirisalo da napišeš tu pesmu?

Jedna Jermenka tog dana bila je kod Dragoljuba (Dr Dra), on je komponovao pesmu za nju. Kako smo bili cimeri, bauljajući po gajbi još bunovan čuo sam nju kako peva. Setna neka pesma - naravno, ne razumem ni reč jermenskog. Srećom, ona zna srpski. Pitao sam je posle o čemu je pesme, reče mi da je o nekoj zlostavljanoj devojci. Hm. Odem ja posle do radija SKC, to beše super mesto za bleju: Trial je imao emisiju, tad smo zabadali. Uveli su kablovski net na SKC, tada ga niko od nas nije imao gajbi - pa sam iskoristio priliku da skinem poštu. Tada mi je stigao prvi mejl od DJ Raida: pre toga smo se čuli fonom, još se nismo poznavali, i dogovorili smo se da mi pošalje nešto svoje, da čujem kako radi. Stigao mi je upravo bit za "Bes", za skrečevima preko. Trial i ja smo se, naravno, sasekli kad smo čuli kako Raid radi, ali smo se, sem u skreč, zaljubili i u bit. Prepoznao sam sempl: ranije su isti koristili Tram 11. Ali, kako se često dešava korišćenje istog sempla, nije bilo važno: sa dodatnom Raidovom produkcijom, zvučalo mi je sjajno. Polazeći sa SKCa, prelistam neke dnevne novine. Tu zapazim neki naslov: govori o tome da ne znam u kom gradu neki manijak noću presreće ljude u parku i ubrizgava im špricem svoju krv, a zaražen je sidom.

Svi ti utisci seli su mi na svest i razmišljao sam o tom čudnom danu. Sredjivao sam neke svoje kratke priče i pomislio kako je, možda, vreme da počnem sa priča-pesmama, sa storytellingom kakav nije uobičajen. Smislio sam priču, inspirisan detaljima koje sam pokupio tog dana, i onda čvrsto odlučio da će to biti pesma za album, a ne kratka priča za neku buduću zbirku. Da probam:) Sećam se da me je sledećeg jutra, kad sam mu čitao tekst, Dra panično pogledao i rekao: "Izbaciću te iz kuće, čoveče, šta tebi pada na pamet preko noći!".

To iskustvo ohrabrilo me da nastavim s tim, što će se lepo videti na trećoj ploči.

» Koju pesmu, ili pesme bi izdvojio koja ti je nekako vezana za srce?

Autori nemaju odgovor na to. Čas ove, čas one pesme, zavisi od perioda.

» Našao si se na meti ljudi koji te zbog širenja anti-mržnje među narodima Balkana smatraju anti-Srbom. Koje je tvoje mišljenje o svemu tome?

Mene su, takodje, naučili i da je najgore osećanje koje možeš da izazoveš u ljudima, i kao osoba i kao umetnik - ravnodušnost. Nisam srećan mržnjom, naravno - ko bi bio? - ali, sa druge strane, kad bi me takvi ljudi slušali okačio bih mikrofon o klin, pa je mržnja onda veoma logična. Dakle, sve je taman kako treba. Osim toga, pogledaj ih samo: stvarno se ne radi o tome da me ne vole, nego o čistoj mržnji - pena im ide na usta dok govore o meni, prosto ne mogu da prestanu s tim, što znači da ih neverovatno nerviram. To me zabavlja:) Prvo mrze mene, a posle mrze sebe što ne mogu da me se manu: jedna moja reč može da izazove koliko god hoceš polemika, a svako od ljudi koji kažu da na mene ne treba obraćati pažnju napisaće SVAKI PUT celi esej o meni. Tako je i sa nacionalistima i sa reperima tu nekim - pogledaj samo kako ne mogu da me iskuliraju:) O da, veoma su besni na sebe što govore o meni, ali šta da rade kad naprosto moraju. Sa druge strane, ja ne govorim više ni o kome sa scene u lošem kontekstu. To je klinački, to je jadno. Otvoriću treću ploču pesmom koja će biti moj oproštaj od scene, i to je sve; a ni tu neće biti pljuvanja. OD SCENE, rekao sam, ne od muzike, džaba se ponadaše neki. :)

Nazad na "Velike Srbe", ako zabodeš nekad debatu s takvima, evo jednostavnog trika: pitaš ih čiji su likovi na našim novčanicama i ko su ti ljudi bili. 98% Velikih Srba neće znati odgovor. I, pogodi šta? Toliki su idioti da neće popizdeti na sebe, neće se zastideti, nego će još viće da mrze tebe što si im dokazao stepen njihove bede. Reći će nešto poput: "Ja ništa ne znam, ali ja više VOLIM svoju zemlju od tebe i gotovo!"

A onda ćes ih ti ljubazno zamoliti da te upute na spravu kojom su to izmerili.

» Radiš na 3 albumu. Kada ce izaći, kako će se zvati, i šta možemo očekivati na njemu?

"Treća Strana Medalje" se snima, nišanimo april/maj. Toliko. :)

» Takođe je u pripremi roman koji bi trebao uskoro da se izda. Da li možeš da nam otkriješ temu romana, datum izdavanja, i ime?

"Zajedno Sami" izlazi 10. februara. Toliko:) Šalim se, neka ljudi koje zanima nešto više skoknu na myspace.com/marcheloofficial i gvirnu na blogove.

» Uz tebe ide i Filter crew i Shock orchestra. Kako ste uspostavili saradnju, i ko sve čini to?

Filteri su Ministar Lingvista, Nensi, Rejd, Vikler i ja - plus Smajli i Dr Dra, iza kulisa. Shock orchestra je celi live-band. S Filterima je još bio i Flip-Flop, on nas je napustio decembra 2006. Sjajan je mc, mi verujemo da će Flop uspeti da ostvari svoje zamisli - pomogli smo koliko smo mogli, ali i tu su isplivale razlike u stavovima i siguran sam da je doneo pravu odluku. Nadam se da će mu iskustvo stečeno s nama biti od koristi na tom putu i da će mu vreme koje smo proveli ipak biti mio period. Natrag na pitanje, saradnja i okupljanje išli su postepeno: Nensi je bila uz mene još dok se radio "De Facto", na kome i gostuje ("Pismo bratu") - nastupala je sa mnom i Shortijem, pa je kasnije batalila zbog faksa, kome se posvetila. Onda je odlučila da se vrati i eto je:) Ministar i Smajli su mi fenomenalni "novi klinci" još do momenta kad sam ih prvi put čuo ("Podzemlje Na Delu"), svim srcem sam uz njih - a s obzirom da nam je ovo peta godina kako smo ekipa, prijateljstvo je preraslo u bratstvo:) Vikler i ja znamo se već dosta dugo i uvek smo bili dobri drugari, mada smo, s vremenom, postali pravi prijatelji. Na kraju se još priključio Rejd, karika koja je nedostajala, i eto nas. Što se mog ortakluka i profesionalnog odnosa s Dragoljubom tiče, ne bih ga menjao ni za najnamudjenijeg studijskog snimatelja sveta.

» Pošto je tebe otkrio Oneya, da li si zainteresovan da pomogneš mladim izvođačima, i kako te mog kontaktirati?

Ne, jer nisam u prilici. Ako obratite pažnju, praktično celi Filter- izuzimajući Viklera i mene - tek treba da izda svoje albume. To su tri albuma, dakle. Posvećeni smo nama samima, a ima nas dosta, i stvarno nismo baš u mogućnosti da sceni doprinesemo još više od toga - o tome sam razmišljao kad sam sastavlajo kru. To su, dakle, imena iza kojih smo Vikler i ja spremni da stanemo, jer verujemo da su 'next best thing'. Ali, sa druge strane, stalno mi ljudi pošalju snimke i trudim se da odgovorim nekim savetom ili slično - to jest, trudio sam se dve i po godine, sada ne znam gde mi je dupe a gde glava od obaveza pa ne postižem, zato sam i napustio vodjenje sviog myspace profila, bas pre nekoliko dana. Bez brige, znali su da me nadju svi koji imaju net. :)

» Pored pisanja, ti studiraš i književnost. Da li imaš neki hobi pored toga?

Ne, imam poslove od kojih primam platu pored toga:) Radim kao kolumnista i novinar za dnevnu Politiku i Huper, plus ponešto honorarno gde i kad zatreba. Ali, moja strast su stripovi:) Bili i ostali. Jedna od mojih rubrika za novine upravo je rubrika o stripu.

» Kakav je osećaj imati 25 (uskoro) i znati da dosta omladine, a i matoraca po malo ceni tvoj rad?

Joj, hm... čudno ti je to, stvarno. Čudno, eto. :)

» Koja je tvoja poruka omladini i mladim muzičarima?

Uvek ista: ono što je Broj Jedan (iz stripa Alan Ford) rekao jendom vojskovodji: "Ako hoćeš da pobediš, ne smeš da izgubiš!" (iliti, u originalu, "Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti!"). Živi bili, pozdrav! :)

Intervju odradio: .:soNta:.

E-mail (neće biti prikazan)

Ime

Naslov

Komentar
 preostalo

Pošalji